Sara Desen

Jedan od mojih omiljenih pisaca. Definitivno. Nekako sam mislila, pošto ona piše knjige o odrastanju, da će jednostavno da mi dosadi, ali to se nije desilo. 
Pročitala sam sve njene knjige, koje su izašle kod nas. Samo četri. Nadam se da će Laguna uskoro izdati i ostale. Puno toga sam naučila. Imam želju da ih sve pročitam još po jednom i još pažljivije.
Uz ove knjige devojčice treba da odrastu. 

To je bilo neposredno pre nego što se sve dogodilo i prolazila sam kroz fazu ćutanja. Reči su mi teško dolazile; štaviše, ponekad sam imala teškoće da ih prepoznam, i čitave rečenice, dok sam prelazila očima preko njih, delovale su mi kao da su na nekom stranom jeziku ili napisane unatraške. Već sam ispisujući svoje ime na vrhu stranice, pre nekoliko dana, prelistavala sam slova i njihov redosled, jer čak ni u to nisam bila više sigurna.

 Oserila sam iznenadnu samoću u utrobi, kao udarac, i uspravila sam se u stolici, spustila sam ruke sa tastature, naglo svesna koliko je sve oko mene prazno: soba, kuća, četvrt, svet. Kao da sam se nalazila sa druge strane kadra i videla kako se kamera povlači i pokazuje kako postajem sve manja, manja, manja, dok se na posletku ne pretvorim u mrvicu, u tačkicu, dok ne nestanem.

 Na putu mora da bude i po neka rupa.

 ....Možda i nisam bila. Ali u tome jeste problem kada znaš odgovor. Tek kad ga daš, shvatiš da ponekad nije ono što su ljudi želeli da čuju.

 Imala je tu teoriju o ruci i srcu kako su povezani, Kapiraš, osećanje i postupak su uvek povezani, ne mogu da postoje jedno bez drugo. 

 U tome je stvar. Nikad se ne zna. Večnost je tako mnogo različitih stvari. Uvek se menja, a o tome se zapravo radi. Traje dvadeset minuta ili stotinu godina, ili samo ovaj čas, ili bilo koji čas za koji poželiš da traje i traje. Ali postoji samo jedna istinski važna istina o večnosti, a to je sledeća: ona se dešava. Dok trčim sa Vesom ka tom jarkom suncu, i svakog trenutka posle toga. Pogledaj, tamo. Sad! Sad! Sad!

,,Istina o večnosti''