Marina - Safon, citati

Dobra knjiga, između ostalog, je ona kojoj se vraćaš ponovo. Ja sam se prošle nedelje vratila Marini. Ona je svakako jedna od najboljih knjiga koju sam pročitala. Priča, stil, rečenice, opisi, sve je savršeno. Uzbuđenje i misterija. Mrak i strepnja. Sve to ona sadraži. Ljubav. Tugu. Gubitak. Mislim da svako treba da je pročita. Može toliko toga da se nauči.

Sad prilažem citate koje sam sama izvukla iz nje, već sam stavljala na blogu citate iz ove knjige, ali sam ih tada bila kopirala sa interneta.

Marina mi jee jednom rekla da se sećamo samo onoga što se nikad nije dogodilo. Proći će čitava večnostpre nego što shvatim značenje njenih reči. No, bolje da krenem od početka, koji je u ovom slučaju kraj.

Oskare, ponekad ispričati istinu nije baš dobra ideja.

  

Nestaju samo oni koji imaju kuda da odu.

To da nisam zano da nam okean vremena pre ili kasnije vrati sećanja koja samo zakopali u njima.

Svi mi držimo pod knjuč neku tajnu na tavanu duše.

Strpljenje je majka znanja.

Ovde se nalaze uspomene stotina ljud, njihovi životi, njihova osećanja, njihove nade, njihova odsustva, snovi koje nikada nisu ostvarili, razočarenja, patnje i neuzvraćene ljubavi koje su otrovale njihove živote... sve je to ovde zarobljeno zauvek.

Ne može se razumeti ništa o životu sve dok čovek ne razume smrt.

Ponekad se stvarne priče dešavaju samo u mašti... Sećamo se samo onoga što se nikad nije dogodilo.

Vreme radi sa telom ono što glupost radi sa dušom.

Istina se ne nalazi, istina pronalazi čoveka.

Priroda je kao dete koja se igra našim životima. Kada se umori od svojih polomljenih igračaka, napušta ih i zamenjuje drugima. Naša je odgovornost da pokpimo delove i da ih rekonstruišemo.

Onaj ko ne zna kuda ide nikuda i ne stiže.

Mladost je kao hitovita devojak. Ne umemo da je razumemo i cenimo sve dok ne ode sa drugim da se više nikad ne vrati.

 

Te noći Mijal mi je ispričao da on veruje  da nam život, svakom od nas, daje retle trenutke čiste sreće. Ponekad su to samo dani ili nedelje. Ponekad godine. Sve zavisi od naše sudbine. Sećanje na te trenutke prati nas zauvek i pretvara se u zemlju pamćenja u koju pokušavamo da se vratimo tokom našeg života, ne uspevajući.

Previše toga je ispričano i sve same laži. Kad bi ljudi promislili o četvrom delu onoga što izgovore, ovaj svet bi bio raj.

Ubiti pticu rugalicu, citati

,,Oni, naravno, imaju pravo da tako misle i zaslužuju poštovanje zbog svojih stavova.'',  Rekao je Atikus, ,,ali pre nego što mogu živeti sa drugima, moram moći živeti sam sa sobom. Savest je jedna od stvari o kojoj se ne odlučuje glasovima većine.''

,,Dušo, nikad nije uvreda kad ti neko uputi reč koju smatra ružnom. Po tome samo vidiš kao je osoba jadna, a tebe ne povređuje.''

,,Ne mora čovek uvek pokazivati sve što zna. Nije damski. I kao drugo, ljudi ne vole da se druže sa nekim ko zna više od njih. To ih ljuti. Ne možeš ih promeniti time što ćeš ih ispravno govoriti, ali moraju sami poželeti da nauče, a ako ne žele ništa tu ne možeš sem da ćutiš ili da govoriš njihovim jezikom.''

,,Zbog pakal u koji ljudi jedni druge guraju, a da o tome i ne razmišljaju. Zbog pakal kojim belci povređuju crnece, a da i ne pomisle kako su i oni ljudi.''

,,Vi znate istinu, a istina je ovo: neki crnci lažu, neki su crnci nemorallni, nekim se crnicima ne može verovati kada je reč o ženama – bilo crnim ili belim. Ali to je istina koja se odnosi na ceo ljudski rod, a ne na pojedinu rasu. U ovoj sudnici nema osobe koja nikad nije slagala, koja nikad nije učinila nešto nemoiralno, i nema muškarca koji nikad nije pogledao ženu sa pohotom.''

Ubiti pticu rugalicu, Harper LI

Moja najbolja drugarica iz srednje škole mi  je pročitala knjigu Ubiti pticu rugalicu i rekla da je dobra, pa sam odlučila da je i ja pročitam. Nisam ništa očekivala. Jednostavno sam našla PDF na internetu i počela da čitam. Nisam znala ni o čemu se radi.

Knjigu je napisala Harper Li, objavljen je 1960, nagrađen je Pulicerovom nagradom 1961.

                                              Harper Li

Radnju knjige pratimo iz očiju Skaut, male devojčice koja živi sa ocem Atikusom, koji je advokat, i starijim bratom Džemom. Žive u jednom malo mestu u Ameriku, tridesetih godina prošlog veka u vreme velike rasne netrpeljivosti između belaca i crnaca. Ili je možda bolje da kažem mržnje belaca prema crncima. Ta rasna i staležna netrpeljivost je prikazana iz ugla dece, deluje naivno, ali nije. Kad se malo više zadubi u čitanje, vidi se da ovo nije samo dečija knjiga već je nešto više. Stil je lagan i brzo se čita. Početak je malo konfuzan. 
Može se reći da paralelno idu dve priče - jedna naivna i dečija. gde Skaut, Džem i Bil pokušavaju da vide Bua, suseda koji nikad ne izlazi iz kuće, druga priča je ona ozbiljnija, koja je i glavna tema romana gde je prikazano suđenje Tomu. Naime, Tom je crnac koji je osumnjičen da je sliovao jednu siromašnu belkinju, a Atikus je njegov advokat. Prikazano je kako su deca doživela taj događaj i kako je okolina uticala na njih zato što njihov otac mora da brani crnca.
Pouka knjige je više nego jasna - čemu ta netrpeljivot između rasa? I crnci i belci su ljudi i treba da imaju ista prava.

Godine 1961. po romanu je snimljen film To Kill a Mockingbird koji sam sinoć odgledala. I flim je podjednako dobar kao i knjiga.

 Scena iz filma - Atikus i Tom na sudu.

Scena iz filma - Jem i Skaut