понедељак, 10. јул 2017.

,,Neodlučan čovek čas nešto hoće, čas neće. A kad napokon hoće, onda hoće i neće!''

Oni koji prate moj bloge mogli su da primete da sam u poslednjih mesec dana promenila njegov izgled bar sto puta. 

,,Neodlučan čovek čas nešto hoće, čas neće. A kad napokon hoće, onda hoće i neće!''
😒



Ja sam po prirodi prefekcionista i volim da sve bude uredno i dobro raspoređeno, sve na svom mestu. Volim jednostavnost. Moj blog je bio prilično neuredan, pogotov stariji postovi. Još je i bloger predstavio one nove teme pa sam se obradovala i pokušala da postavim neku i na svoj blog, ali sve mi je to delovalo prenatrpano, neuredno. 

Mislim da je izgled bloga i način na koji su postovi organizovani vrlo važan jer ako onaj ko poseti blog ne može da se snađe onda neće ni da se zadrži tu, a kamoli da se vrati. 
Provela sam čitavo jutro uređujući blog. Ne volim da brišem postove ni da ispravljam greške koje su mi promakle jer na taj način vidim koliko sam zapravo napredovala i sazrela ovde. Uredila sam tagove, vidim da sam na početku na svaki post stavljala po hiljadu tagova i sama ne znam zašto. 
Stavljala sam sve moguće teme i na kraju sam se odlučila za onu staru koja je i bila najduže, savim jednostavno i belo. 


Ove godine nisam ni kupovala knjige kao što imam običaj, nisam ni pročitala puno, čini mi se svega desetak. U Nišu nemam ni internet, tako da nisam mogla ni da čitam druge blogove, a ni da pišem na svom. Žao mi je zbog toga, ali moram da se usredserdim na fakultet, kada ga završim imaću vremena koliko poželim za knjige i blogove.



Нема коментара:

Постави коментар