петак, 17. фебруар 2017.

Pisci i dela srpskog realizma

Ne može se sa sigurnošću utvrditi tačna godina kada su naši pisci počeli da stvaraju u duhu realizma. Kod nas je uvek sve bilo nekako izmešano i bez reda, tako da se epoha realizma vezuje za kraj 19. i početak 20. vek. Zanimljivo je i to da dok su neki pisci stvrali i objavljivali svoja dela u duhu romantizma u istom tom periodu su nastajala i dela u duhu realizma. Tako je na primer najlepša pesma Santa Maria della Salute iz doba romantizma objavljena 1909, a roman Nečista krv, koji je napisan u duhu realizma, objavljen je 1910. 



Jakov Ignjatović

Jedan od prvih pisaca koji stvara u duhu realizma je Jakov Ignjatović, tako da je roman Večiti mladoženja jedan od prvih iz tog perioda. Roman govori o raspadu jedne srpske porodice koja živi s kraja devetnaestog veka u Južnoj ugarskoj. Trgovac Sofronije Kirić je čitavog života sticao i bogatio se, da bi njegova deca sve to izgubila. Stariji sin Pera nije bio zainteresovan za trgovački posao, ali je zato stalno započinjao neke svoje poslove i to bezuspešno, dok je drugi sin Šamika završio za advokata, družio se sa ženama, ali se nikada nije oženio, te je polako rasprodao sve što je otac stekao. 

Laza Lazarević

Iako je Laza za života napisao svega devet pripovedaka sve su izuzetne. On na odličan način prikazuje psihički život svojih junaka. Napisao je sledeće pripovetke: Švabica, Vetar, Verter, Sve će to narod pozlatiti, Prvi put s ocem na jutrnje, U dobr čas hajduci, Na bunaru, Školska ikona.
Švabica je napisana na vrlo zanimljiv način, u epistolarnoj formi, gde mi na osnovu Mišinih pisama, koje on upućuje svom drugu, saznajemo o  njegovoj ljubavi prema Švabici Ani. Naime, on je studirao medicinu u Berlinu a gazdraica kod koje je stanovao je imala ćerku Anu u koju se zaljubio.
Sve će to narod pozlatiti govorio o položaju ratnih invalida, o tome kako država nije brinula o mladićima koji su u ratu postali invalidi braneći svoju državu, a ta ista država posle toga nije htela ni malo da im pomogne, te su oni morali da prose da bi dobili nešto novca za život.

Stevan Sremac

Sremac piše tri čuvena romana Pop Ćira i pop Spira, Ivkova slava i Zona Zamfirova. Veruje da svi znate njihov sadržaj sbog filmova, ali svakako vredi pročitati i dela.

Branislav Nušić

Naš najveći komediograf je napisao 17 velikih komedija i 15 jednočinki. On veoma realno prikazuje život Srba, njihovu narav, navike, ismeva političare, vlast, društvo. Kada čitam njegove komedije shvatim kako se naše društvo i država nisu ni malo promenili ni posle sto godina od nastanka njegovih dela.
Narodni poslanik govori o čoveku koji je sasvim neobrazovan i nepismen a odlučuje da se kandiduje za narodnog poslanika. Poznato?
Gospođa ministarka govori o živki čiji je muž postao novi ministar i kakve je sve to promene unelo u njen život.

Radoje Domanović

Naš najbolji satiričar svih vremena. On u svojim pripovetkama ismeva vlast, političare, društvo. I ponovo vidimo da se u našoj državi ništa nije promenilo. 
Po mom mišljenju, njegova najbolja pripovetka je Mrtvo more gde on govori o srpskoj naravi da nikako ne prihvataju ništa što je novo i dobro u društvu, ne cene ničiji rad i trud, te odmah osuđuju i ismeva pesnika, naučnika i umetnika iako zapravo nisu ni pogledali njihova dela. 

Svetolik Ranković

Tek sam sada imala tu čast da pročitam delo Gorski car, većinu pomenutih dela sam čitala i ranije. Gorski car nam govori o hajdučkom životu, ali ne na onakav način kako smo navikli iz epskih pesama. On hajduke predstavlja onakve kavi zaista jesu, razbojnici koji su pljačkali srpska sela. Glavni junak je Đurica kome društvo nije dalo da stane na svoj put i guralo ga je u propast samo zato što je njegov otac bio lopov (krao je da bi imao šta da jede). Matori i mudri ča Vuju uvlači jake i bistre mladiće u hajdučki život, te ih uči kako da ubijaju i pljačkaju, a onda im uzima veći deo plena.

Bora Stanković

Bora Stanković polako zakoračuje u svet modernizma. Napisao je jedan od naših njboljih romana Nečista krv koji govri o Sofki koju je otac, čija porodica polako propada, prodao Marku, odnosno njegovom dvanaestogodišnjem sinu Tomči. Govori nam o običaju snohačestva, odnosno običaja gde svekar imam pravo da uzme svoju mladu snahu za sebe.
Još jedno izuzetno delo je pripovetka Uvela ruža koja govori o ljubavi naratora i njegove komšinice. 

Većina ovih knjiga se radi u školama kao lektira, neke su pomalo dosadne, pre svega Večiti mladoženja, ali sve nose veoma snažnu poruku i svako treba da ih pročita i za vreme školovanja ali i da im se varti kasnije i tako vidi koliko je sazreo. Ja sam Nečistu krv doživela potpuno drugačije kada sam je čitala kao lektiru nego li sada. Tada mi je bila veoma dosadna, stil mi je bio pretežak, sve mi je bilo mutno i nejasno. Međutim, sada mogu da kažem da je to jedan o mojih omiljenih romana. 

6 коментара:

  1. "Nečista krv" nije u maniru realizma, već je prvi pravi moderni roman kod nas, uz Milićevićevo "Bespuće" i Uskokovićevog "Čedomira Ilića". Inače, meni je takođe omiljeni roman iz srpske književnosti ki sasvim sam ga drugačije doživela nakon ponovljenog čitanja, na fakultetu (hvala asistentu Peđi i fantastičnim predavanjima, koja smo svi obožavali!)
    "Gorski car" je takođe izuzetan roman, ali nisi u pravu da prikazuje "hajduke kakvi su zapravo bili", jer se sam pojam hajduk izmenio u toku XIX veka, u odnosu na podrivaoce turske vlasti, kosmajska banda postaje prestupnička družina i sama priča je kod Rankovića inspirisana istinitim slučajem iz mog kraja. "Seoska učiteljica" od istog pisca je takođe odličan primer "bovarizma" na srpski način.
    Tačno je da su se epohe kod nas, usled kašnjena za evropskim (i svetskim) kulturnim tokovima dosta ispreplitale i podudarale, pa nismo imali jasnu hronološku smenu stilskih formacija, nego se često preklapaju, ali...imaj u vidu da je naš realizam bio uglavnom u znaku pripovetke (ne romana, dominantnog kod francuskih, ruskih, britanskih realista) i to tzv. seoske (dok grad kao prostor ulazi u književnost tek sa modernistima)...
    Ništa lično, ali, kada student književnosti piše ovakve tekstove, bilo bi lepo da povede računa, da ne bude površno i osnovački...dobronamerna sugestija, zaista.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Drago mi je da si sve ovo spomenula. Kada je reč o Nečistoj krvi mi smo je na fakultetu radili iz realizma a iz modernizma je nismo spomenuli, iako ta dva predmeta predaju različiti profesori pa sam se ja po tome vodila. U srednjoj smo je radili kao delo napisano na samom početku modernizma.
      Što se tiče Gorskog cara ja sam se pogrešno izrazila i to sam sad uvidela i odmah menjam. Seusku učiteljicu nisam čitala, ali sam čula da je odličan roman.
      Htela sam i da spomenem već na početku da je naš realizam u znaku pisanja proze, pre svega pripovedaka, ali sam zaboravila. Mi smo od pesnika na fakultetu spomenuli samo Vojislava Ilića.
      Hvala u svakom slučaju. Ja uvek volim kada mi neko ukaže na greške, svakako je bolje da ispraviom ono što sam pogrešno naučila nego da grešim. :)

      Избриши
  2. Sremac je napisao i roman "Vukadin", takođe odličan, a nalazi se i u programu (lektiri) na fakultetu, barem je u moje vreme bio...
    Janko Veselinović je takođe predstavnik realizma, iako nije ista osoba kao Jakov Ignjatović u pitanju. :) A od Ignjatovića vredi pomenuti i romane "Milan Narandžić", "Trpen-spasen", "Vasa Rešpekt".
    Od Bore, pripovetke iz zbirke "Božji ljudi", roman "Gazda Mladen" i drama "Koštana", neizostavno bi morali biti nabrojani.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I još jedna greška koja je odmah ispravljena. Razmišljala sam dok sam pisala post kako smo Veselinovića zapostavili na fakultetu, tačnije, nismo ga ni spomenuli, a čula sam da je Hajduk Stanko izuzetan roman, a nisam htela da pišem o njemu jer iskreno ne znam ni o čemu se radi, ali čim ugrabim priliku uzimam da ga čitam.

      Избриши
    2. E, da, fali Milovan Glišić, svakako jedan od naših najznačajnijih realista.
      Simo Matavulj, Ivo Ćipiko, Jovan Grčić Milenko...
      Veselinović se i na beogradskom Filološkom slabo obrađuje, imali smo samo pripovetke, a "Hajduk Stanko" se nekako podrazumevao iz škole, te se na njemu nismo mnogo zadržavali.
      Evo nekih meni najinteresantnijih "otkrića" iz srpskog realizma, kad budeš imala vremena:
      http://alittlerunaway.blogspot.rs/2015/07/fantastika-pre-vremena-1-antiutopija-u.html

      http://alittlerunaway.blogspot.rs/2015/07/fantastika-pre-vremena-2-ja-to-je-neko.html

      http://alittlerunaway.blogspot.rs/2015/07/fantastika-pre-vremena-3-jeza-na-seoski.html

      Избриши
  3. Drago mi je što se ne ljutiš, izvini ako sam i ja zvučala grubo.:)
    Mi "Nečistu krv" radimo u sklopu moderne, a kada pogledaš sve odlike tog romana, uz, kako volim da kažem, psihoanalizu pre Frojda (zato je Bora čudo!), vidi se veliki iskorak. Istina je da se mnogo oslanja na naturalističku tradiciju (degradacija stare porodice, "kvarenje" krvi, propadanje), ali, opet, taj sumorni pogled na svet je dominantna odlika i moderne (posebno kod pesnika).
    U "Gorskom caru" je jedna od suštinskih stvari, opet degradiranje pojma "hajduk". U vreme ropstva pod Turcima, hajduci su borci za slobodu, junaci naše epike. U slobodnoj Srbiji, kada Đurica i ekipa žive i delaju, hajdučija postaje buntovništvo protiv vlasti, ali i razbojništvo. Jedino ih povezuje isti naziv.
    "Seoska učiteljica" je odlična, pročitaj svakako, mada je meni lično "Gorski car" draži, jer me Ljubica (glavni lik) u "Učiteljici" mnogo nervirala.:)
    Mislim da je Vojislav čak jedini pesnik u vreme realizma kod nas, mada je i Ljuba Nenadović pisao (veoma naivnu i trivijalnu, ako smem da primetim!) poeziju. A i Ilić je, opet, više pripadao parnaso-simbolizmu, preteča modernista, eh ta hronološka zbrka. :)
    Meni je realizam predavao divni profesor Dušan Ivanić i radili smo tu epohu vrlo temeljno. Ima tu mnogo književnog blaga i pisaca koji se u školi i ne spominju, a vrede.

    ОдговориИзбриши