Pariska žena – Pola Meklejn

Knjiga Pariska žena je toliko dugo stajala na mojoj listi za čitanje da sam već i bila zaboravila o čemu govori. U biblioteci sam je slučajno videla na polici i setih se da je na nekoj tamo mojoj staroj listi i zato sam je uzela.


Ono što me iznenadilo jeste činjenica da su glavni junaci Ernest Hemingvej i njgova prva žena Hedli Ričardson. Uvek sam bila pomalo skeptična oko ovakvih dela, kako iko može da zna kako su oni živeli pa da napiše knjigu o tome. Znam, ovo je samo fikcija, roman ko i svaki drugi. Ali opet, ko to sme da piše roman o tako važnoj ličnosti i  izmišlja o njegovom životu?!
Naravno da sam prvo otvorila Wikipediu da se podsetim Ernestove biografije da bi stvorila što jasniju sliku o likovima, vremenu i mestu radnje i da vidim koje su to istorijske činjenice koje su uticale na stvaranje ovog romana.
Istorija: Ernest Hemingvej rođen je 1899. u Ameriku. Nije steko neko veliko obrazovanje. Veoma rano je počeo da piše i voleo je da učestvuje u ratove, pored Prvog i Drugog svetskog rata učestvovao je i u grčko-turskom ratu, kao i u Španskom građanskom ratu i to je svakao izvršilo snažan uticaj na stvaranje nekih njegovih dela. Obišao je gotovo čitav svet, bio je veliki avanturista, jednom rečju – mesto ga nije držalo (dobro, ovo već nije jedna reč). Ženio se četiri puta, i sada je za nas važna njegova prva žena Hedli Ričardson koja je bila starija od njega čak devet godina, a u braku su bili od 1921. do 1927. I već  1927. je stupio u brak sa izvesnom Polin. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka.  O njegovim kasnijeim avanturama neću da pišem, jer trenutno nisu važne.



Roman: Radnju pratimo iz ugla Hedli. Počinje u Čikagu na jednoj zabavi 1920. godine. Tu se ona po prvi put susreće sa Ernestom na jednoj zabavi koji je predstavljen kao blesavi hiperaktivni dvadesetogodišnjak, pomalo uboraženi jer mu je omiljeni pisac upravo... Ernest Hemingvej. A ona je, ko što obično biva, povučena dvadesetosmogodišnja cura koja je nedavno ostala bez majke i bila tužna. I sad, nju tako mirnu, povučenu i savršenu, privlači ovaj vragolasti mladić. Iako je njena prijateljica Kejt upozorava da ne stupa sa njim ni u kakav odnos ona je, naravno, ne posluša i tako započinje njihova ljubavna avantura.  Posle venčanja odlaze u Pariz. Divno je pretstavljen Pariz iz tog doba. Tamo se susreću sa mnogim poznatim piscima ka što su Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot I Zelda Ficdžerald. Žive u bedi, ali se zato stalno opijaju. Dobijaju I sinćića koga zovu Bambi. Radnja romana se završava 1928. Ernest je u brak sa Polin stupio 1927. Ova činjenica nam otkriva kraj, ali navodi da se zapitamo zbog čega se to dogodilo.

Ernest i Hedli, venčanje
Hedli, venčanje
Ernest i Hedli, Švajcarska
Hedli, Ernest i njihov sin Bambi

Mislim da ovde nema preterane ljubavne patetike. Ljubav I njihova osećanja mi ne deluju preterano iskreno, prebrzo su se zaljubili, a Ernest gotovo da ne govori o tome šta oseća.

Radnja teče hronološki, osim par malih digresija na početku. Na moment je usporena I gotovo da se ništa ne dešava (a ja sam trenutno raspoložena da čitam  'brze'  knjige). U početku mi je bilo dosadno, ali istorijski gedano, znala sam da će se njih dvoje rastati na kraju I jedva sam čekala da vidim koji je razlog tog rastanka.  Tako da sam posle početne zbunjenosti I dosade počela da čitam brže I više.

Ernest i Polin

Ono što sam naučila jeste koliko je u to vreme bilo teško piscima, čime su sve morali da se bave da bi opstali, preživeli, zaradili za hleb. Kako je tekao proces stvaranja njihovih dela, koliko im je vremena trebalo za stvaranje, a koliko za objavljevanje. Danas je pisanje postlo neozbiljno, svako piše I objavljuje. Dela nastaju brzo, još brže dolaze do izdavača, ali se još brže zaboravi na njih. Većina dela koja su nastajal dugo I još duže čekala da budu objavljena dugo I žive.

Kao što rekoh, uvek imam neko čudno mišljenje, neki čudan osećaj kad čitam knjige gde su glavni junaci zaista postojali, a još ako to nije ni autobiografija, ni biografija, ni dnevnik, ni memoari, već fikcija, onda je to mišljenje još čudnije i nestabilnije.  Ova knjiga me nije ubedila, ali sam zato istraživala o životima likova koji su se ovde pojavili I bilo je vrlo zanimljivo. Pogotovo me oduševio odnos F. Skota (pisaca Velikog Gedsbija) I njegove žene Zelde, koji se takođe pojavljuju u delu, ali sam ja detaljno pregledala internet I pročitala njihove biografije, a njihova priča je jedan poseban roman.

Čudno je čitati ovakve knjige. Znaš da je Ernest postojao, znaš da je postojala Hedli, pa evo dole fotografija sa njihovog venčanja I putovanja, tu su I događaji I ljudi koji se spominju u njihovim biografijama, koji su se zaista dogodili izaista postojali,  ali opet je sve nekako čudno kada ipak znaš da je sve to u ovoj knjizi napisano ka fikcija, ovo nije biografija. I sama autorka na kraju navodi da je ovo izmišljeno ali da se ipak verno držala svih izvora koje je našla o njihovom odnosu da bi dala što verniju I istinitiju sliku njihovog odnosa I braka.

Čudno.

Naslov originala: The Paris Wife;
Godina izdanja: 2011, kod nas 2011;
Broj strana: 372;
Izdavač: Laguna;
Žanr: istorijski, ljubavni, drama;

Ocena (od 1 do 5): 4.