среда, 11. новембар 2015.

Koje knjige sam kupila, a koje pročitala. Knjige koje se dobijaju uz Blic ženu.

Dugo nisam pisala na blogu, veoma mi je žao zbog toga. Nije da nisam čitala i nije da nisam kupila ni jednu knjigu, prosto nisam imala vremena. Konačno sam upisala drugu godinu, konačno sam shvatila gde sam grešila, samo da ne ponavljam te greške iznova i iznova. Čitala sam blog pre neki dan i uvidela sam neke sitne greškice koje sam napravila, neke su zanemarive, neke su veoma ozbiljne pa ću morati da odvjim koji trenutak i ispravim to. Ono što je meni važno je da sam shvatila da sam veoma sazrela kada je reč o pisanju, kada je reč o knjigama. Ovaj blog je, možda, samo mala vežba za ono što me čeka.
Dobro, da ne dužim, da ovaj mali izveštaj o knjigama ne postane lična ispovest.

Kao što sam već napisala Sajam knjiga u Beogradu nisam posetila. Jednostavno, radije ću tih hiljadu – dve koje bih potrošiti na put do Beograda i hranu i šta već, bolje iskoristim za kupovinu još neke knjige na Niškom samju knjiga. (O tome detaljnije u narednom postu).
Prvo što sam kupila je Gorski vjenac – Petra Petrovića Njegoša. Knjiga koja je bila na listi za sajam, ali kad sam već naletela na nju u marketu za neke sitne pare i kada se tata ponudio da plati, što da ne. Gorski vjenac sam čitala u srednjoj školi, ali mi uskoro sledi mnogo detaljnije čitanje.
Blic žena ima dobru akciju, za one koji vole Agatu Kristi, svake poslednje subote u mesecu izlazi, uz novinu, jedan njen roman, po ceni od nekih 200 dinara. Tu je i nešto za one koji vole Danijelu Stil i, čini mi se, da poklanjaju knjigu još jedne autorke, ali nisam sigurna koje. Nije ni važno, jer ni jednu od njih ne volim, ali ko voli, može da iskoristi tu sjajnu ponudu. Ono što je mene oduševilo je romana Džej Ostin – Razum i osećajnost. Kada sam videla reklamu u petak, u subotu sam od rane zore počela da trčkaram od kioska do kioska i tek sam na trećem uspela da nađem svoj primerak. Dakle, jedan izuzetan roman za svega 200 dinara. Oduševljena sam, pogotovo zato što u Vulkanau ta ista knjiga košta sigurno preko 700 dinara. Ono što je još važno, kada je reč o Blic ženi i knjigama koje mogu da se kupe uz nju je ona edicija dečijih kalasika. Tako ja, već kasno, vidim reklamu da je neke predhodne subote izašao Frankenštajn i veoma se razočaram što ranije nisam došla do te informacije. Propustila sam knjigu! Pose nekog vremena sam išla sa drugaricom na kafu, i kada smo prošle pored Kalče, videla sam da kod jednog od onih prodavaca ima taj stari broj sa knjigom. I tako ja blesava, prvo odem na kafu i sva srećna trčkaram iz kafića da kupim svoju knjigu, ali eto razočaranja. Prodavac otišao. Novine spakovane. Šta ću?! Jedva sam čekala ponedeljak i da mi se završe predavanja i da otrčim na pauzi po svoj primerak. Međutim – rasprodato! Čemu sad ova moja priča? Kad slučajno naletite na neku jeftinu knjigu, kupite je odmah. Jer.. može svašta da se dogodi.  Dakle, obratite pažnju svake subote na Blic ženu, svašta moe da  se nađe. Informacije o tome koja knjiga izlazi možete pronaći na FB stranici Liber Novus. Knjige se mogu kupiti samo uz novinu.

Što se tiče čitanja, nisam čitala ništa što nije vezana za fakultet, moja lista je kratka, ali vredna. Pre svega, mogu da se pohvalim da sam pročitala neka dela Dositeja Obradovića – Život I priključenije I Sovjeti zdravago razuma. Uvek bih se sva naježila na spomen ovih dela, nekako sam imala veliku odbojnost, ali I strah od njih, osećala sam da imaju veliku težinu koju ne mogu da podnesem. Ali kada sam počela da ih čitam moje mišljenje se promenilio. Jedino što mi je zadalo malo muka je jezik, ali sve drugo je božanstveno. Uživala sam pri čitanju Života I priključenija kao da čitam neki avanturistički roman, u nekim trenucima kao da se Dositej obraćao  meni. Naučila sam puno o Dositeju, o životu toga vremena, o ljudima, o vaspitanju. Imam osećaj, da se svi nekako plaše ovih knjiga, ali nema razloga za to. Pročitala sam I Žitije Hajduk Veljka Petrovića.


Čitala sam još neke pesme koje su napisane u starom Dubrovniku. Pesnici tog doba imitirali su Petrarku. Pesme su ljubavne, ali su meni bile presmešne. Koliko su ljudi bili blesavi. Naučila sam puno toga o Dubrovniku, humanizmu I renesansi.

 Ono što me čeka do kraja godine su Jovan Sterija Popović, Njegoš , Marin Držić, Dživo Gundulić… Najviše se radujem Steriji I Njegošu. Jedva čekam da počnemo da radimo njihova dela. Nadam se da ću uhvatiti koji trenutak slobodnog vremena da napišem nešto više o Dositejevim delima, ali I o Sterijinim I Njegoševim kad ih pročitam.  

3 коментара:

  1. Ja naprosto ne znam kako mi je ovaj blog promakao. Imaš odličan ukus što se tiče knjiga. Ja međutim volim Agatu. Mnogo pa je ova Blic ponuda za mene savršena. Smem li da pitam koji je fakultet u pitanju?!

    ОдговориИзбриши