Obično kad me pitaju koja je prva knjiga koju sam pročitala,
ona zbog koje se rodila ovolika ljubav prema istim, odgovorim da je to Dečaci Pavlove ulice, zato
što je to knjiga koja nije ulazila u školsku lektiru (bar ne kada sam ja išla u
osnovnu školu) a koja je bila u kompletu lektira koji sam ja nasledila od moje
sestre od tetke. U to vreme, ja lektiru nisam smatrala knjigom, već obavezov,
kada sam sazrela I duboko zaplivala u književničke vode, shvatila sam da su
lektire najbolje knjige koje sam ikad pročitala – klasici koji su besmrtni I
vredni. Posle toga su sledile knjige Čarli i fabrika čokolade, Matilda, Ispovesti
jedne loše ribe, Srce (pa sam zavolela da čitam dnevnike), Dnevnik Nika Tvipsa,
Tebi, moja Dolores (pa se rodila ljubav prema ratnoj književnosti)... Međutim,
prva moja knjiga, samo moja, koju sam dobila od mame (ako ne računam Na Drini
ćuprija koju neko nije vratio u biblioteku, da, do tada moja kuća nije
posedovala ama baš ni jednu knjigu), koja je ušla u moj dom je Pazi šta želiš
Aleksandr Poter. Znaš šta je zanimljivo? Tu knjigu sam dala jednoj curi i nije
mi je nikad vratila (koliko sam samo knjiga izgubila na taj način). Da se
vratim na Aleksandru, kao što rekoh, moja prava knjiga, pročitala sam je u
jednom dahu, svidela mi se, i zatim sam odmah kupila i Moj gospodin savršeni i
Ko je ta devojka, kasnije I Nisi onaj koga želim, kupila sam ja i U potrazi za
Romeom, ali je i ta knjiga izgubljena. Moram da priznam da su mi od tih pet
veoma drge: Pazi šta želiš, Koj je ta devojka i Nisi onaj koga želim, uz njih
sam najviše uživala. Što se tiče knjige Moj gospodin savršeni, mislim da će mi
biti zanimljivija kada jednog dana pročitam Gordost i predrasude. Međutim U potrzi
za Romeom je pravo razočaranje, prosto nisam mogla da je progutam i da je
pročitam do kraja. Mislim da je to prva knjiga koja izlazi kod nas od nje, a da
nije koncipirana u prvom licu, što je meni veoma zasmetalo, jednostavno nisam
mogla da doživim likove kako je to bilo do tada sa njenim knjigama. Nisam mogla
da plovi lagano kroz stranice, kao da je pisala potpuno nek druga osoba. I u
tom trenutku sam zapostavila sve njene knjige. Do pre neki dan…
Pre neki dan, kada sam 'obilazila' moju elektronsku
biblioteku naletela sam i na njeno ime. Rekoh da vidim o čemu je reč, otvorim
prvu knjigu, vidim nije boasnski ni hrvatski već srpski (većina knjiga koje
posedujem sun a tim jezicima što ponekad ume das meta). Pisana u prvom licu.
Divno. I tako sam započela da čitam, posle skoro pet godina, književnicu sa
kojom je začela moja biblioteka.
Aleksandra Poter
Aleksandra je engleska književnica rođena 1980, diplomirala
je englesku književnost. Pisala je za velike magazine – Vog, Kosmopoliten, El.
Godine 1999. poslal je rukopis svog prvog romana na više izdavačkih kuća i sve
su prihvatile da ga izdaju. Veoma je popularna među devojkama i mladim ženama,
kako u Engleskoj, tako i u čitavom svetu. Njene romane kod nas izdaje Vulkan, a
za one koji ne mogu da ih priušte mogu se uz malo truda pronaći i u
elektronskom izdanju. Kod nas su za sada objavljeni sledeći romani:
Moj gospodin savršeni
Pazi šta želiš
Ko je ta devojka
Nisi onaj koga želim
Da li smo se nekad sreli
U potrazi za Romeom
Luda ljubav
Zbogom nije kraj
Detektiv za ljubav
Svi romani su ljubavne komedije, lagani, jednostavni,
duhovit, sa pomalo naučne fantastike, za uživanje i opuštanje uz puno smeha.
Svaka devojka se može pronaći u nekoj od njenih junakinja, ako mislite da ste
se nekad izblamirale, tek da vidite šta se njenim junaknjama dešava, ako ste
imale problem sa raskidom, možda naučite kako da ga rešite. Toplo preporučujem
(skoro) sve njene knjige. Ne očekujte ko zna kakav kvalitet I poetičnost, ovo
su prosto one knjige za odmaranje, uživanje I smejanje, dok traje čitanje,
posle se, uglavnom, sve zaboravi.
Zbogom nije kraj
Raskid? Seb je ostavi Tes pre dva meseca, nedelju I tri
dana. I ona sada sedi u svojoj kancelariji u oči dečeka Nove godine. Svi smo mi
sedeli ispred ekrana koji prikazuje početnu stranu Fejsbuka I uzdisali
gledajući slike ljubavnih parova, upravo ona to radi. Posle laganog uvoda I opisa
kako je došlo do raskida I kako
živi sa cimerkom po imenu Fiona, sa kojom odlazi na novogodišnju žurku,
shvatiši da tamo nema šta da traži, vraća se u svoj stan da dočeka Novu godinu
preturajući po kutiji predmeta koje je podesećju na bivšeg momka. Na televiziji
pričaju o novogodišnjim običajima, I tako ona čuje da postoi običaj gde treba
da se napiše na papir sve što želiš da zaboraviš ili da izbrišeš iz života,
ružnu naviku, osobu, događaj ili izabereš neki predmet koji te podseća na nešto
I to sve baciš u vatru, a onda, dok to gori, treba da se zamisli želja koja će
se ispuniti u Novoj godini. Naravno, ona baca kutiju u vatru I poželi da nikada
nije upoznala svog bivšeg momka. Tog trenutka počinje magija.
Naime, uz malo čarolije, kako to biva kada je reč o
Aleksandrinim romanima, svi zaboravljaju da je Tes bila u vezi sa Sabom, ona ga
ponovo sreće, on je se ne seća, svi su zaboravili na njihovu vezu, svi dokazi
se gube, sem njenog dnevnika koji je vodila za vreme veze sa njim I njenog
sećanja. Da li će ona, sada, kada ima drugu šansu da započne vezu sa Sebom I kada
zna gde je grešila da to I ispravi?
Tes kao I većina junakinja ljubavnih komedija je
lakomislena, trapava, naivna, brbljiva, nepromišljena, skolna blamiranju.
Fiona živi dva života, jedan za javnost gde je novinarka
koja vodi savršeno zdrav život, I onaj privatni koji je sušta suprotnost onom
prvom. Stalno trči za ONIM devojkama, koje se opet javljaju u svakoj knjizi
ovakvog tipa, bogate, uobražene, modern, prelepe, uzdignute….
Što se tiče Seba, ama baš nije dobro predstavljen tako da ne
znam šta bih rekla o mnjemu.
Kao što naposah, njen stil je lagan I lepršav. Ona piše u
prvom licu, o sadašnjem trenutku, jasno I duhovito. Čita se u jednom dahu isto
tako se I zaboravi.
Izdavač: Vulkan, ali se može naći I elektronsko izdanje;
Žanr: Ljubavna komedija; čiklit;
Broj strana: 328;
Ocena (od 1 do 5): 3;
Šta sam naučila: Ne treba se pretvarati ni zbog
koga.
