Препорука за читање - мистерије

Одмах на другом месту, после књига о рату, волим да читам мистерије, књиге које су до самог краја неизвесне, помало нестварне, које држе пажњу до последње странице и које прате по неколико радњи.

Карлос Руис Сафон
На првом месту је, наравно, чувени шпански писац Сафон, један од мојих најдражих писаца. За собом је оставио два велика серијала, један за децу, Трилогија магле,  који сада нећу поменути, већ ћу се фокусирати на трилогији о Гробљу заборављених књига.



Сенка ветра
Трилогију започиње књигом Сенка ветра где нам представља Барселону 1945. главни јунак је Данијел, син продавца књига који проналази књигу Сенка ветра коју је написао Хулијан Караш. Добија жељу да прочита све његове књиге, али сазнаје да их неко уништава и тако почиње његова авантура.
Игра анђела
Овог пута нас Сафон враћа у прошлост у односу на Сенку ветра. Сада нам приказује Барселону двадесетих година. Главни јунак је писац Давид Мартин који добија мистериозну понуду да напише књигу од још мистериознијег човека. Он се тада уплиће у мрачну причу која је започета много година раније.
Заточеник небеса
Ово је последња књига која коначно у потпуности разрешава мистерију. Сада је година 1957. Данијел је наследио књижару од свога оца и једног дана у њу улази извесни Торес који купује књигу Гроф Монте Кристо и у њу оставља необичну поруку.

Ја сам на овом блогу више пута поменула Сафонова дела, пре свега због његових изврсних цитата, поготову када пише о књигама.
Све његове књиге издате су у издавачкој кући Чаробна књига., а неке се могу наћи и у електронском издању.

Лусинда Рајли
Мој први сусрет са овом ауторком је био када сам за осамнаести рођендан од одељења, између осталог, добила и књигу Кућа орхидеја. После читања ово књиге просто сам добила жељу да прочитам и остале.



Кућа орхидеја
У овој књизи имамо две приче кој иду паралелно, једна је прошлост за време Другог светског рата, једна је садашњост. Чувена пијанисткиња Џулија Форестер у детињству је често проводила време у стакленој башти властелинског имања Вортон парк, где су егзотични цветови које је узгајао њен деда цветали и венули са сменом годишњих доба.
Сада, док се опоравља од породичне трагедије, Џулија поново тражи утеху у Вортон парку, који је недавно наследио Кит Крофорд, харизматични мушкарац чији је живот такође испуњен тугом. Када приликом реновирања куће пронађу деценијама стар дневник, њих двоје се обраћају Џулијиној баки не би ли открили тајну која је променила судбину Вортон парка.
Џулија тако урања у прошлост, у свет Оливије и Харија Крофорда, младог пара чији је крхки брак раздвојио Други светски рат, стварајући ожиљке који ће, изненада, дотаћи и саму Џулију.
Девојчица на литици
Ова књига је по стилу веома слична предходној. Погођена недавним губитком, Гроња Рајан се враћа у Ирску, у загрљај породице која је воли. И управо ту, на ивици литице, први пут среће девојчицу Аурору, која ће јој променити живот из корена. Аурора мистериозно привлачи Гроњу, која открива да је историја њихових породица необично и дубоко испреплетена...
Од горке романсе у ратном Лондону па до једне сложене и тешке везе у савременом Њујорку, од оданости једном нахочету па до заборављених успомена на изгубљеног брата, прошлост и садашњост, Рајанови и Лајлови – преплићу се већ читаво једно столеће. Коначно Аурора, својом интуицијом и изузетним духом, раскида чини и откључава ланце прошлости.
Поноћна ружа
Ову књигу нисам прочитала али је морам споменути. Већ дуже време ме стрпљиво чека на полици. Поноћна ружа прати необичан живот Анахите Чаван и дочарава нам призоре велелепних палата Индије и величанствених властелинских здања Енглеске.
У време кад је британска Индија била на врхунцу, једанаестогодишња Анахита, из племените али осиромашене породице, склапа доживотно пријатељство с принцезом Индиром, повлашћеном кћерком богатог индијског владара. Поставши принцезина званична дружбеница, Анахита уочи избијања Великог рата прати пријатељицу у Енглеску. Тамо упознаје младог Доналда Астберија, наследника величанственог, удаљеног поседа Астбери, и његову лукаву мајку.
Осамдесет година касније Ребека Бредли уздиже се међу америчким филмским звездама и цео свет јој је под ногама. Међутим, кад њена бурна веза са исто тако познатим човеком крене неочекиваним током, са олакшањем ће прихватити улогу младе лепотице из двадесетих година прошлог века, која ће је одвести ван очију јавности, далеко у дивљину Дартмура у Енглеској. Убрзо након што почне снимање у сад трошном Астбери холу, неочекивано стиже Ари Малик, Анахитин праунук, у потрази за прошлошћу своје породице. Ребека и он откривају мрачне тајне које прогањају династију Астберијевих…
 
Све Лусиндине књиге издала је издавачка кућа Лагуна.

Кејт Мортон
Са Кејт сам се такође сусрела када и са Лусиндом. Мада мислим, да су књиге које је написала Кејт мало више мистериозније и сложеније, држе и мало више пажње од оних Лусиндиних.

Заборављени врт
Овога пута имамо три паралелне радње које се на крају спајају у једну и откривају нам мистерију.
Уочи Првог светског рата једна девојчица нађена је напуштена на броду за Аустралију. Тајанствена жена звана Књижевница обећала је да ће се старати о њој – али Књижевница је нестала без трага.
Вече уочи свог двадесет првог рођендана Нел О’Конор сазнаје тајну која ће јој заувек променити живот. Деценијама касније она креће у потрагу за истином, која је доводи на ветром ишибану обалу Корнвола, у чудни и лепи дворац Блекхерст, некадашње власништво племићке породице Монтраше.
После Нелине смрти њена унука Касандра неочекивано добија наследство. Кућа на литици и њен заборављени врт озлоглашени су међу месним становницима због тајни које крију –тајни о уклетој породици Монтраше и њеној штићеници Елизи Мејкпис, ауторки мрачних викторијанских бајки. Ту ће Касандра најзад разоткрити истину о породици и решити читав век стару тајну изгубљене девојчице.
Давни сати
Идит Берчил никада није била блиска с мајком. Једног поподнева стиже им давно загубљено писмо са повратном адресом замка Милдерхерст и тај догађај изазива необичну реакцију Идитине мајке. Идит почиње да сумња да је емоционална удаљеност међу њима одувек била параван иза којег је мајка крила неке старе тајне. Пратећи траг писма Идит одлази у Милдерхерст, код необичних сестара Блајт и открива да је њена мајка ту боравила као тринаестогодишња девојчица за време Другог светског рата. Две старије сестре су близнакиње и већи део живота старале су се за млађу, која се променила откако ју је вереник оставио 1941. Међу оронулим зидинама замка Идит трага за мајчином прошлошћу и открива више него што је очекивала – истину о догађајима који су се одиграли у „давним сатима“.

Неизбирсиво сећање 
За крај бих споменула и ову књигу коју сам баш одавно прочитала и која у себи има помало те мистичности, али много мање од предходних књига.
Године 1975, међу писмима саучешћа које је примила због мајчине смрти, Камиј Вернер пронашла је писмо које је било доста дуже од осталих. Непознати пошиљалац обећао је да ће јој сваког уторка слати ново писмо, настављајући необичну причу. Камиј ће лако схватити да је у питању прича о њеном рођењу...
Све је почело 1939. године... Млада девојка Ана спријатељила се са госпођом М. С временом ове две жене постају необично блиске и госпођа ће Ани поверити да не може да затрудни. Искрено дирнута њеном тугом, Ана јој предлаже да га она роди дете уместо ње. У доба тешких друштвених превирања, господин М. схвата да је на помолу рат који неће моци да избегне и невољно прихвата овај предлог: спаваће само једном са Аном. Док рат бесни око њих, госпођа М. после порођаја одлучује да се неће зауставити док не избрише сваки траг који је Ана оставила у њеном животу, како би сачувала тајну и заштитила кћерку...

Мистерије треба разликовати од трилера и криминалистичких романа. Оне свакоко у себи садрже и по нешто од трилера. Можда сте приметили да никад нисам поменула те криминалистичке романе, они су за мене прилично ниски и предвидиви. Читала сам неке, али они на мене нису оставили ама баш никакав утисак. 

За сада завршавам овај серијал препорука књига. Наравно наставићу да прпоручујем књиге које прочитам или које сам већ прочитала, али не овако по жанровима. Пре свега, зато што сам поменула све моје драге жанрове, а не желим да пишем о оним које не волим да читам.