субота, 06. децембар 2014.

Bora Stanković, knjige iz Blica

U predhodnih mesec dana svake subote uz Blic na poklon se dobijala knjiga Bore Stankovića. Redakcija Blica nas je obradovala predivnim Borinim knjigama. Ono što je mene prvo oduševilo su predivne korice. Svaka im čast za dizajn. Izašlo je ukupno pet knjižica i prvo su išle kraće, a zatim i one malo duže pripovetke. Moram da priznam da nekada nisam volela da čitam Borina dela, Koštana i Nečista krv su mi zadale velike muke. Danas, kada čitam njegove pripovetke shvatam da su njegova dela savršena. Bora je na brilijantan način prikazao tradiciju i narav južne Srbije. Inspirisana ovim divnim knjigama, odlučila sam da Bori posvetim jedan malo duži post.





Borisav Bora Stanković rođen je u Vranju 1876. Pošto je vrlo rano ostao bez roditelja, odgajala ga je baka Zlata koja mu je i pričala priče o 'starom' Vranju. Završio je osnovnu školu i ginmaziju u Vranju. Umire mu baka, pa da bi nastavio školovanje morao je da proda svoju kuću. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Posle toga ženi se devojkom iz Beograda Angelinom Milutinović, sa njom je dobio tri kćeri. Kasnije neko vreme provodi u Parizu, da bi kasnije radio kao carinik i poreznik. Godine 1902.objavljuje svoju čuvenu dramu Koštanu, ono što je izazvalo veliku kritiku protiv ovog dela jeste upravo taj vranjanski dijalekat koji kritičari nisu odobrili. Godine 1910.objavio je svoj najveći roman Nečistu krv. Za vreme Prvog svetskog rata neko vreme provodi u logoru, po oslobođenju živi u Boeogradu i piše kulturnu rubriku u Beogradskim novinama. Preminuo je 1927.u Beogradu, sahranjen je na Novom groblju.

Stvara i piše u vreme realizma. Skoro sva njegova dela vezna su za Vranje, međutim on je, sme što je rođen tamo, retko odlazio, tako da je pisao na osnovu priča, što je i sam priznao. Pošto je pisao na vranjanskom dijalektu mnogi su kritikovali njegova dela govoreći da je nepismen. Ako neko želi da sazna nešto više o životu Vranjanaca može slobodno da traži u njegovim delim jer on daje veoma realnu sliku ljdske naravi, života i običaja iz tog mesta. Pored toga ona gradi i prikazuje psihologiju svojih junaka na jedan poseban način. Prikazuje patrijahalanost starog Vranja. Nijedan njegov rukopis nije sačuvan. Zanimljivo je to koliko je on kao ličnost poštovan u Vranju, tako biblioteka, pozorište, gimnazija i jedna ulica nose njegovo ime. Tu je i fabrika Koštana koja nosi ime njegove najpoznatije junakinje. Tu je i kuća u kojoj se Bora rodio i koja je danas muzej.

Stari dani
Prva knjiga koja je izašla u Blicu nosi ime Stari dani. Godine 1902.objavio je zborku Stari dani koja je sadržala sedam pripovedaka. Blic nam poklanja četiri pripovetke iz te zbirke.
 Prva pripovetka je Stari dani gde Bora pripoveda o jednom običaju znanom samo Srbiji. Na veoma realističan način predstavlja nam izgled slave u starom Vranju iz ugla jednog dečaka. Dečak sa svojom porodicom odlazi na slavu kod jedne druge porodice i Bora razvija taj mali događaj na takav način da nam u celosti predstavlja izgled slave u jednoj patrijahalnoj porodici i ulogu svakog člana, svakog gosta, šta se služilo, kako se ponašalo, koju ulogu je imala domaćica, koju neudate devojke, a šta su tom prilikom radila deca, koje su se pesme pevale. U vinogradima – pripovetka započinje opisom atmosvere koja trenutno vlada u mest, u toku je berba grožđa.  Centralno mesto u priči zauzima ljubav između pripovedača I Lenke, opisuje njene lepote, njihov odnos. Karakteristična je lepota devojke, u glavi se na osnovu njegovog opisa može stvoriti vrlo jasna slika njegove junakinje. U priči Nuška nam pripoveda o ženskoj lepoti, o jednoj vragolastoj devojci I pripovedaču koga ona privlači. Pored toga, prikazuje nam I vranjsku svadbu. Još jedna pripovetka napisan u prvom licu, poslednja I najduža u ovoj knjižici je Oni. Meni najdraža. Pripovedač govori o svom bolesnom drugu Miti, pripovedajući čitav njegov život. I opet, kao u predhodnim pripovetkama, Bora nam priča o jednom običaju, ovog puta je to sahrana.
Kuća Bore Stankovića, Vranje

U noći
Ova knjiga je vemoa slična predhodnoj. Ponovo imamo četiri pripovetke, od kojih je poslednja najduža.
Prva pripovetka je U noći, koja je, možda, poznatija od predhodnih jer se radi u školu. Ljubavna priča o Cveti I Stojanu. Sledeću pripovetku vidimo iz očiju dečaka, koji priča o Stanoju, predstavljajući nam opet jednog čoveka patrijahalono vaspitanig I o svojoj strini. Naš Božić, kao što samo ime kaže, je pripovetka gde Bora opisuje tradiciju I običaje vranjskog Božića.   A u poslednjoj priči Pokojnikova žena prikazana je tuga, patnja I bol za preminulim suprugom.

Božji ljudi
Knjiga Božji ljudi se razlikuje od predhodne dve. Pre svega ona sadrži znatno više priča, čak dvadeset i jednu. To je zato što su one znatno kraće, pa tu imamo i crtice. Po tematici su pak vrlo slične predhodnim, prikazuje realne slike, predstavlja društvene sukobe i društvene protrese. Svet koji prikazuje nije idiličan. U svakoj je glavni lik neki prosjak i to je  ono što ih pre svega povezuje. Pripovetke koje bih ja izdvojila i koje su se meni dopale su Zadušnica, gde pripoveda opet o jednom srpskom običaju gde se slave mrtvi; Ljuba i Naza ljubavna priča o prosjacima; Biljarica o beskućnici koja prodaje bilje i traga za biljkom koja će joj doneti bogatstvo.

Gazda Mladen
Ovaj roman je nedovršen i posthumano je objavljen. Govri o sudbini čoveka koji je postao dobrovoljna žrtva dužnosti, prosperitetu porodice. Žrtvovao je sve, pa i rođenu ženu. Knjiga je napisana 1927.

Tašana
Tašana je poslednja knjiga koja je izašla uz Blic. Drama napisana 1928.


Ako želite da pročitate više o životu Bore Stankovića posetite ovaj sajt.

Нема коментара:

Постави коментар