четвртак, 17. јул 2014.

Stevan Sremac



Ideju da pišem o Stevanu Sremcu i njegovim delima dala mi je Jelena N. 



Stevan Sremac rođen je 23.novembra  1855, u Senti, preminuo je 25.avgusta 1906, u Sokobanji. Pisao je u doba realizma. Kad neko spomene njegovo ime meni prvo na pamet padne dijalekat, jer su njegova dela upravo po tome i poznata, po pisanju na dijalektu. Pomislim i na Niš.

Stevan je rođen u Bačkoj i vrlo rano je izgubio svoje roditelje, pa je starateljstvo nad njim preuzeo njegov ujak Jovan Đorđrvić, koji je bio ugledni književnik. On ga dovodi u Beograd na dalje školovanje i Stevan tu završava gimnaziju, a zatim i studije istoriju u Velikoj školi. Radio je kao profesor u gimnaziji u Nišu i Pirotu.

Stevan je počeo da piše veoma kasno. Prvo je objavljivao kratke hronike o ličnostima iz srpske prošlosti. Kasnije ih objavljuje u jednoj zbirci. Njegov život u Nišu i Pirotu ga inspiriše da napiše dela na tom dijalektu, pa posle prve pripovetke Božićna pečenica, sledi njegov prvi roman Ivkova slava 1895. Posle niza pripovetki objavljuje i roman Pop Ćira i pop Spira u kojem nam piše o Sremu. I na kraju 1906.objavljuje roman Zona Zamfirova.

Bio je član Srpske kraljevske akademije. Bio je veliki boem. Provodio je puno vremena u kafani gde je pored uživanja dobijao inspiraciju za svoja dela slušajući ljude kako pričaju o životu u Nišu. U Nišu je njegova omiljena kafana bila Margare. Ova kafan je veoma važna za njegova dela jer se u njoj sastajao sa budućim junacima Ivkove slave.

Svi su u Nišu, pa I šire. su čuli za tržni centar Kalča, ali retko ko pomisli odakle to ime tu, pa samo pogledajte spomenik preko puta na kome su prikazani Stevan, Kalča i Čapa kako sede za stolom u kafani I svako im se može pridružiti na slobodnu stolicu.



Po Stevanovim delima snimljeni su mnogi filmovi. Svakako se izdvajaju tri filma koji su rađena po romanima I koji su svakako bili veoma gledan kod nas.


Ivkova slava
 

Knjigu Ivkova slava nisam pročitala, tako da ne bih da govorim o njoj. Mogu samo da kažem da je fiml odličan I da je radnja svako svima dobro poznata. Sremac nam prikazuje Niš u doba posle oslobođenja od turaka I jedan jedinstven srpski običaj – slavljenje slave. 


Pop Ćira I pop Spira



Mnogi kažu da je ovo najbolje Sremčevo delo, ja sam ga pročitala, kao i Zonu Zamfirovu i mogu da kažem da mi se ovo delo mnogo više dopalo. Pisac nas void u svoj rodni kraj, u Bačku. Na ideju, da piše o dva popa pisac je došao kada mu je njegov ujak ispričao anegdotu o dva popa koja su se posvađala I potukla.  Delo je veoma zanimljivo, lako za čitanje. Radnja je smeštena u selu I prati dve popovske porodice. Oba popa imaju ženu I po kći za udaju, Melaniju I Jucu. Iako na prvi pogled slične, porodice su veoma različiti, pre svega se razlikuju njihove kuće, pa se razlikuju popovi po svojim manama i vrlinama, a najviše se razlikuju njihove kćeri. Radnja počinje da se zahuktava onog trenutka kada u selo dođe novi učitelj Pera, a popadije požele da im baš on bude zet. Popovi kao da ne primećuju ništa, ali između popadija se javlja veliko rivalstvo, da nije njih i njihovog nazovi takmičenja oko učitelja, možda između popova ne bi ni došlo do svađe i sukoba. Dok sam čitala ovaj roman najviše pažnje mi je privukla ljubavna priča Juce I Šace. Juca mi je i omiljeni lik iz ove knjige, mirna i povučena, dok je Melanija arogantna i u neku ruku, kao i njena majka bezobrazna, dok je Juca čista duša. Roman obiluje humorom. Karakterističan je taj sremski dijalekat koji čini knjigu još smešnijom, verovatno meni, zato što nisam iz tog kraja I veoma mi je bilo teško da razumem neke reči I neke običaje.  Godine 1957.snimljen je istoimeni film I veoma je dobro odrađen, skoro pa u potpunosti je veran romanu.



Zona Zamfirova




Imala sam priliku da pročitam knjigu, ali mogu da kažem da mi je film više prirastao srcu od knjige. Možda zato što sam ga odgledala jedno sto puta pre čitanja knjige ili zato što je u knjizi, bar kako sam ja razumela Zona predstavljena kao prava veštica, dok je u filmu nešto sasvim drugo. Svakako je film mnogo promenjen u odnosu na knjigu. Sremac nas ponovo void u Niš s kraja 19.veka I predstavlja nam lepu ljubavnu priču između čorbadžijske kćeri Zone I kujundžije Maneta. Ljubav koja je naišla na mnoge prepreke, pre svega su tu roditelji i rođaci koji su se mešali. Je l te, velika je bruka da se cura iz bogate porodice uda za nekog ko i nije na tako dobrom glasu. Ali ljubav ipak pobeđuje. Svako je karakterističan I veoma se ističe lik tetka Doke. Svako mesto, naročito selo I dans ima ženu koja je slična njoj.



Stevan je uz puno humora u ova tri romana (nastja problem oko terminologije, Stevan ova dela naziva pripovetkama, ali su ona, po formi, romani, ja više volim da ih nazivam romanima, to je sad već stvar dobre volje) predstavio različite delove Srbije, srpske običaje, pre svega dijalekat, srpsku narav, kulturu. Napisao je dela za sva vremena, neki likovi predstavljaju kolektiv I mogu da kažem, kao što sam već spomenula tetka Doku, da predstavljaju narod onakav kakav I danas može da se sretne.

2 коментара:

  1. Izvini ako si mislila na mene ja sam Jelena N.Ovako je post dobar hvala sto si mi ispunila zelju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A, znam da je trebalo N, ali sam greskom otkucala M. Hvala sto si mi skrenula paznju na to, odmah cu da ispravim gresku.

      Избриши