понедељак, 30. јун 2014.

Šarl Bodler

Šar Bodler je, svakako, moj najdraži pesnik. Prvi put sam se sa njim susrela, činimi se, u Gimnaziju, na času srpskog jezika. Radili smo njgove pesme Albatros i Veze. To je bila ljubav na prvo čitanje. I mogu slobodno da kažem da su te pesme sitnice u odnosu na one koje sam kasnije pročitala. U početku je bilo teško pronaći bilo šta o njemu, ali mi se sreća nasmešila. Prvo sam naišla na pdf izdanje njegove zbirke pesama Cvće zla. Zatim mu je Politikin zabavnik posvetio odličan članak pod naslovom ,,Baštovan divljeg cveća'' i na kraju Blic, kao deo akcije gde svake subote poklanja čitalacima po neku knjigu, daje malu zbirku njegovih pesama.

Biografija:
Bodler je rođen u Francuskoj 9.aprila 1821.godine. Njegov otac je tada imao šezdeset dve godine, a majka je imala svega dvadeset osam. Kada je imao šest godina otac mu je preminuo, a majka se odmah zatim preudala za majora. Godine 1839. U školi dobija nagradu za književnost, ali ga isključuju iz nje i to, verovali ili ne, samo zato što je odbio da pokaže ceduljicu koju mu je drugi učenik posao. Morao je da uči kod kuće, a zatim polaže ispite, da bi završio školovanje.
Bodler je čvrsto odlučio da će se baviti književnošću. Već tada je za njega duh pustolovine dragoceniji od svega što mu pruža oskudna stvarnost. On se oseća slobodnim i oseća nezavisnost, otiskuje se u Latinski kvart među ljude svoga naraštaja. Bio je sklon neobičnim stvarima, opsednut smrću, poroke je shvatao kao najbolje uživanje. Bodler dolazi u sukob sa očuhom i tada ga majka i očuh šalju na putovanje sa ciljem da će ga to opametiti. Od juna 1841. Do februara 1842. Putuje tropskim podnebljem, tačnije u Indiju, koje će kasnije dati poseban značaj njegovoj poeziji ( pesma Albatros predstavlja uspomenu sa tog putovanja). Tamo steče i jednu ljubav, meleskinju Žan Dival.
Odmah nakon sticanja punoletstva dobija od oca nasleđe koje nemilosrdno troši. Plaćao je stan u jednoj palati, kupovao skupocen nameštaj, trošio na velike gozbe...Posećivao je takozvani ,,Klub ljubitelja hašiša.'' Uspeo je da za dve godine potroši čitavo nasledstvo.
Gradio je ,,mračnu stranu'' bojio je kosu u zeleno, pričao je da je naklonjen istom polu, da piše pornografiju, da je ubio i pojeo svoga oca... 
Njegovo prvo objavljeno delo je pregled ,,Salon iz 1845.'' (kritički tekst). Bodler je pokazao da je želeo da bude dobro informisan, bio je strastven kritičar i privukao je pažnju umetničke zajednice. Bio je sam i sumnjičav prema budućnosti jer su ,,zamor pada u san i zamor buđenja neizdrživi''. Počeo je da se interesuje za slikarstvo. U njemu je kritikovao francuske slikare. Bavio se i muzičkom kritikom, voleo je da sluša Betovena, Lista i Vagnera.
Pokušao je samubistvo nožem ostavivši poruku ,,Ubijam se jer sam nekoristan za druge -  a opasan za sebe.'' Prošao je samo sa ranjavanjem i spas potražio kod majku.
Nekoliko godina je bio zainteresovan za republičku politiku, ali na njegove političke tendencije više su uticali emocijalni stavovi nego čvrsta uverenja.
Bodler uživa u alkoholu i u opijatima koje uzima dok se kreće u krugovima pariskih umetnika. Na jednoj zabavi sreće i pesnika Teofila Gotjema kome posvećuje svoju zbirku Cveće zla. Čita i prevodi na francuskom Edgara Alana Poa.
Cveće zla (na francuskom Les Fleurs du Mal) se otvara 1857. I dovodi svog autora pravo pred sud. Morao je da plati pozamašenu sumu novca, ali su i šest pesme, od trinest problematičnih, izbačene iz njegove zbirke. Viktor Igo staje u odbranu ove zbirke govoreći za nju ,, Cveće zla sija i blješti poput zvezde.'' Zbirku posvećuje Teofilu Gotjeu. Stihovima je hteo da oslika stanje duše tadašnjih ljudi. ,,U tu groznu knjigu uneo sam celo svoje srce, svu svoju nežnost, svu svoju veru, svu svoju mržnju''. Glavni motivi koji su se prostirali po 'cveću' bili su smrt, vino, gubljene nevinosti, ljubav žene prema ženi, silovanje, patnja, kocka...
Tokom 1864.napisao je drugi ,,Salon pregled'' i dobio je dodatni kredibilitet kao poslanik i kritičar romantizma.
Bio je pod velikim pritiskom i teskobom, bio je u velikim dugovima. Izjavio je ,,Osetio sam vetar krila ludosti, kako iznad mene prođe''.  Godine 1864.preselio se u Brisel.  Dok je bio tamo, pati za rodnim mestom, Pariz više nije pako već najlepše mesto snova. Mladi pesnik Verlne mu je posvetio jedan članak u časopisu gde ga je pohvalio. U Crkvi Sen Lu doživljava moždani udar, pritom mu se oduzima desna strana tela i gubi moć govora. Prebačen je na kliniku u Parizu gde je proveo još godinu dana. Preminuo je 31.avgusta 1867.

Citati:
Zlto može mnogo, ali lepota još više.

Ne vidim nikakvu utehu u tome što ću nadživeti prijatelje i ostati samo spomenik prošlih vremena.

Što se čovek više zanima za umetnost, postaje manje grub. Umetnik nikad ne izlazi iz sebe.
Umetnost je blago bezgranično dragoceno, napitak koji osvežava i zagreva.

Možete da živite tri dana bez hleba, bez poezije nikad.

2 коментара: